Крила у наслову Краковљевог романа, поред опасности и брзине, јасан су фигуративни знак катарзичног узнесења и изненадне смрти главног јунака, али и осталих јунака. Јунаци овога романа су људи осуђени на смрт. Војник код Станислава Кракова често постаје пристојан аутомат. Ово је прича о страху, радости и смрти, која се сваког часа може изненадно појавити. Крила јесу архетипски знак модерног доба. Значење им је слобода, покрет, узнесење, узлет маште, жеђ за далеким и недокучивим просторима духа, односно покушај да се превазиђе људска спутаност, тачније везаност за земљу и да се из просечности уздигне мисао слободног човека.