Кратил / Платон. Разматрања корисних излагања Платоновог Кратила / Прокло Дијадох

Превод Кратила је сачинио др Александар Петровић према Барнетовом оксфордском издању Платовог текста, као и Проклов коментар према Пасквалијевом лајпцишком издању приређеном почетком века. Хрватски превод Динка Штанбука имао је поприличан број непрецизности, чак и непреведено једно Сократово питање и реплику на њега, што је у садашњем Петровићевом преводу избегнуто. Оригинал на грчком језику, који је штампан паралелно с преводом, без сумње је квалитетна новина која се појавила захваљујући труду и добром слуху издавача. Премда је овај Платонов дијалог у савременим дискусијама, иначе, у приличној мери магинализован, ваља напоменути и важан податак да је његов значај реактуализовала руска философска школа на челу са Алексејем Ф. Лосевим. Он је с правом сматрао да га опредељује философски говор с обзиром на његову тежњу према строгости одређивања ствари зарад присталости и меродавности, те да етимолошки дискурс језичке компетенције има за последицу ироничан став, што у Кратилу најбоље илуструје етимологизација божанских имена. И иначе су ликови учесника Кратила и Хермогена постављени иронично у дијалогу, док је рецимо коментатор Прокло њихове погледе схватао озбиљно, мада је у том његовом схватању тешко уочити неку велику заслугу.

Преводилац је примерено скренуо пажњу на то да је Кратил поборник Хераклитове философије и његовог учења.