Коришћење унутрашњих вода у српским земљама средњег века

Пред читаоцима је књига која се бави односом људи и копнених (унутрашњих) вода у средњем веку! Тема се може подвести и под онај спектар тема који се у модерној историографији назива историја тла! Главни јунаци ове књиге нису владари, витезови, црквени прелати већ реке, језера, потоци и студенци.

Однос средњовековног човека према унутрашњим водама био је сложен и кретао се од неопходности (вода за пиће), преко средства за прибављање хране (наводњавање, риболов) и производњу у индустрији (рударство, занати) до средства за комуникацију (пловидба). Воде су поред тога биле и препрека у земљорадњи (плављење тла), производњи (поплаве рудника) и саобраћају. Однос је био вишезначан, а зависност људских заједница од вода се видела и по распореду насеља, посебно сеоских.