Књига о Београду Горана Весића
Први српски запис о славном Београду исписао је 1432. године Констанин Филозоф у славу деспота Стефана Лазаревића, витеза европског Реда Змаја, обновитељ запустелог и разореног Београда за нову престоницу којом се Србија сасвим примакла Европи.
После Константина Филозофа нових сачуваних записа о Београду било је у 16. и 17. веку, ређе, а нарочито у 18, 19. и 20. веку.
Књига о Београду ће од почетка свог књижног живота имати посебну пажњу укупне интелектуалне јавности. По садржају, по обиму, по сликама сликара Небојше Ђурановића, а нарочито по аутору Горану Весићу, који никоме много шта не може да прећути, па ни себи.
Пошто је већина записа ове књиге у сажетијем виду објављивана сваког петка у Политици, на њеним „Београдским странама”, онда ће се често, по новинској номенклатури, називати књигом Весићевих колумни о Београду.
У садашњем књижевном облику ове записе је најтачније означавати, по ауторовим намерама и сложеном поступку, књижевно-историјским есејима о Београду.
Ови есеји углавном садрже бирани преглед историје Београда, неодвојив од српске историје и преглед историје српске културе, писане најчешће са данашње тачке гледишта у ауторовој визури, са историјским копчама и савременим коментарима, весићевским, наравно.
Дакле, есеји јесу историја, али су дати недовојиви од данашњих прилика и појава. Тако су чак и полемичка жива историја.
Они су есеји о граду у коме живимо, али о онима који су пре нас живели, па нам се животи прожимају. Као да се срећемо, препознајемо и поздрављамо.
И са тим осећајима теба прочитавати и пролиставати ову књигу којој је Горан Весић, као писац, и историчар и хроничар свога доба.
Као историчар сасвим је веран и познатим и мање познатим изворима. Као хроничар, ништа му не промиче и заснива се на својим чињеницама. Међутим, он је склон полемици. То му је у карактеру. Зато ће, у нашем острашћеном времену, ова књига изазвати и разна спорења, па и чињеница и историје.
Ова Весићева књига спада у ред сродних књига о Београду које су исписали Бранислав Нушић, Коста Христић, Милан Стојимировић Јовановић, Слободан Јовановић, Александар Дероко, Станислав Краков, Предраг Милојевић, Коста Димитријевић, Богдан Тирнанић и други.
Милан Витезовић
