Како васпитавати децу

ПРЕДГОВОР

Изађимо само да се прошетамо улицама. Пажљиво осмотримо пролазнике, погледајмо их. С правом многи примећују да ређе него раније срећемо жене са колицима, са малом децом. И предивно је у пријатно летње вече, које је створено за шетње, гледати зајапурену дечицу која ситно преплићу ножицама и чврсто се држе за мајчину, ређе очеву руку. Али уживајући у правим тренуцима, погледајмо пажљивије. И можда нам слика већ неће изгледати дирљиво.

Малена девојчица угазила је у локву. Уста од ува од ува. Али ту на њу налеће мајка са плотуном и почиње да вришти ка да је пред њом најгори непријатељ.

– Колико сам ти пута говорила: Да се ниси усудила! Непослушна си! Погледај, опет си се испрљала. Све радиш пркосећи старијима!

И мајка, падајући у хистерију, неколико пута удара своју кћи.

Нећеш поћи ни два корака, ево друге слике. Дечак око три године из све снаге вуче мачку за реп. Несрећна животиња режи.

– Шта радиш, мили, шта радиш! – чује се уплашени бакин глас. – Не дирај је, маца је лоша, маца може да угризе!

А ни речи о томе да то мацу, вероватно, боли, да не треба никог повређивати, па ни мачку …