Када срцем пишеш

Аутор је поделио књигу на љубавне и остале песме, све су римоване и све у катренима. Верујем да се за римоване катрене песник определио у школским данима а зацело и рад осећаја за склад мисли и претакања у речи, а сећам се, и на то сећање се и ослањам, да су професори књижевности у обе елитне мостарске гимназије, у време моје младости, били наклоњени Шантићу и Дучићу безрезервно.

Како су песме Несторовићеве плод тренутног надахнућа, његове риме су само одзвук музичког склада речи које емитује на папир или у простор безгласја ако их сам у себи изговара.

Тематски је ова књига вишеслојна. Песме су о срећи, сети, спокојству, о забелешкама тренутачних сензација у простору живљења, највећма о сећању на минуле дане који се, сем у песми, неће вратити. А песник је напоменуо да су песме избегавале тугу, неспокој, очајање, свако осећање које емитује и узрокује „негативну” слику света у себи и око себе.

Несторовићеве песме су настајале у даху, то је њихова основна врлина.

Перо Зубац