Језик, истина и логика

Језик, истина и логика (1936) представља капитално дело Алфреда Џулса Ајера, својеврстан манифест логичког позитивизма. Ајер, као родоначелник аналитичке филозофије на западу, износи у овом делу једну детаљну анализу следећих питања: улоге филозофије, природе њене анализе, истине и вероватноће, критике етике и теологије. Такође, нуди нам и решења чувених филозофских проблема, попут оног незаобилазног – шта је то филозофија, шта је њен циљи? Циљ филозофије, за Ајера, представља анализу научних хипотеза и теорија преко изворних ставова: први су они који се тичу "односа међу идејама" (а приори логика), а други су они који се тичу "чињеница" (хипотезе, које могу бити вероватне, али никад поуздане). Гледајући на филозофирање као на "делатност анализе", Ајер се окреће крајњем феноменализму.