Јеленинe песме

Песме Јелене Димитријевић први пут су објављене 1894. године, у Нишу. Појавивши се на српској књижевној сцени, песникиња је својом збирком лирске поезије донела дух оријенталног, муслиманског света. Како је по објављивању песама приметио Павле Поповић, Јелена Димитријевић је „изабрала да пева турски живот, или, тачније рећи, љубав према Туркињама”. Њене песме су сентименталне и топле; откривају нежна девојачка и момачка осећања и њихове немире у души. Јеленина лирска поезија сусрет је Истока и Запада, патријархалног и модерног; истовремено баштини и српске културне вредности и показује жељу за откривањем мистичног и далеког исламског света.