Izabrane pesme Miloša Crnjanskog

Godine 1919, neposredno nakon završetka Velikog rata, pojavljivanje "Lirike Itake" označilo je pomaljanje jednog novog sveta, koji nikako nije mogao da nastavi da stvara na stari način...

„Položaj, duh, naše poezije, posle rata i, ne mogu a da ne napišem, posle Skerlića, sasvim je nov i izmenjen. Pale su ideje, forme i, hvala bogu, i kanoni!

Najnovija umetnost, a osobito lirska poezija, pretpostavlja izvesne, nove, osetljivosti. Oni koji ne mogu da dišu izvan predratne, umetničke, atmosfere, prilaze joj uzalud.”

Smelost ovog iskaza Miloša Crnjanskog sasvim jasno izražava stremljenja koja je naš veliki književnik preduzeo u svojoj poeziji.

Rat je bio izvrnuo svet naglavce, a poratna stvarnost nije mogla pružiti uporišne tačke brojnim povratnicima sa fronta. Raskidajući sa tradicijom na svim poetičkim nivoima, poezija Miloša Crnjanskog odlično oslikava taj svet. Šezdesetak pesama obuhvaćenih ovim izborom – počev od „Sudbe” koja tek nagoveštava okrenutost tada petnaestogodišnjeg Miloša Crnjanskog velikim temama egzistencije i trajanja, sve do veličanstvenog ujedinjavanja svetova, prostora i vremena snagom poezije u poemi „Lament nad Beogradom”, zapisanoj na obali Atlantskog okeana – pokušaj su da se predstavi poetsko stvaralaštvo jednog od naših najvećih i najsmelijih književnika. Premda je umetnički izraz Crnjanskog u najvećem delu njegovog stvaralačkog opusa bio orijentisan ka prozi, mesto „Sumatre”, „Stražilova” i „Lamenta nad Beogradom” neprikosnoveno je u kanonu srpske književnosti.