Digitalna Galaksija

Kad je u svetu relevantna pesnikinja, romansijerka, esejistkinja, kritičarka i prevodilac Maja Herman Sekulić napisala originalnu raspravu o digitalnoj kulturi bilo je celishodno njene ideje staviti u šire teorijsko sazvežđe u kom su bili neizostavni mislioci kao što su Adorno, Bodrijar, Debor, Fuko, Kaznev i Makluan. U obnovljenom tekstu koji sam napisao povodom prvog izdanja njene knjige Digitalna galaksija, želeo sam da pokažem kako ova lucidna autorka ne pristaje na apsolutnu dominaciju i nesnosnu tupavost zaslepljujućeg spektakla i mrakovitost digitalnog lavirinta u kom je teško naći siguran izlaz.

Maja Herman Sekulić ušla je u bleštavi i zaslepljujući lavirint digitalne stvarnosti dvadeset prvog veka. Tamo je doživela apsolutnu nelagodu. To je i razlog zbog kojeg ne pristaje da ostane zarobljena u njemu jer bi to za nju značilo poricanje vlastitog identiteta i pristanak na nihilizam individualnog postojanja. Ona ne pristaje na stvaralačku smrt. Stoga predano traži Arijadninu nit, da bi otkrila izlaz iz tog lavirinta, da bi stigla do individualne slobode i kreativne samopotvrde.

Njena knjiga Digitalna galaksija, sastavljena od teorijskog i pesničkog tkiva, baš kao i njeno dosadašnje stvaralaštvo, ostvarena je kao transgresija, kao prestup. Umetnica ponovo prekoračuje granicu žan-rovskg stereotipa.