Иво Андрић, Краљевина Југославија и Трећи Рајх 1939-1941, том 1

Прилог проучавању југословенских и српских политичких и културних односа са Немачком, Аустро-Угарском и Аустријом


Андрићев политички пут од бунтовног ђака незадовољног политичким приликама у Босни под Аустроугарском уочи Првог светског рата, до дипломате крајње суздржаног у испољавању политичких ставова, сагледава се у оквирима југословенске и европске политике. Од раних књижевних радова Андрић реагује на политичка збивања, али је са успоном у дипломатској хијерархији то све више чинио у алегоричном виду. Захваљујући сплету политичких околности и изузетним личним способностима, априла 1939. постављен је за посланика у Берлину. Боравак Андрића у главном граду Трећега рајха изложен је хронолошки превасходно на основу обимне архивске грађе, те читалац може да скоро из дана у дан прати делатности краљевског југословенског посланика у контактима с немачким званичницима и претпостављенима у Београду. У Берлину је дочекан као персона гратиссима и уживао је почасти као представник државе која је с нацистичком Немачком била у добрим односима, све док у изненадном преокрету није дошло до напада Немачке на Југославију, и Андрић постао персона нон грата. Како и зашто је до тога дошло, Андрићеву улогу у овим збивањима, као и његова књижевна остварења, Глишовић приказује другачије од устаљеног виђења историјских догађаја и тумачења Андрићевих књижевних дела.