Историја Српског устанка

објављена постхумно у два тома, 1898. и 1899. године, представља једно од значајнијих и обимнијих дела о историји Србије с почетка 19. века. Користећи се документарном грађом, књигама и списима, бележећи казивања савременика Првог српског устанка, Баталака систематично пише о српско-турским односима 1804–1813. године, борбама за ослобођење, преговорима, утицајима руске, аустријске и француске политике на формирање српске државе. Премда је на појединим местима субјективан, он задржава објективан став према догађајима и личностима из овог периода, што се може видети и из његовог приказивања Карађорђа и Родофиникина, који су имали важну улогу у историји Србије.

Осим што читаоцу ово велико дело пружа увид у историјске и политичке околности, оно упућује и на друштвене и културне прилике за време трајања Првог устанка и, будући да је Баталака важио за једног од најобразованијих људи тог времена, важно је, а истовремено и интересантно што се може више сазнати о настанку и раду Велике школе.

Више о делу сазнајте ОВДЕ.

Опис

САДРЖАЈ

Књига прва: Кратак развитак јаничарства – Живот Срба под Турцима – Рат

Аустрије с Турском 1788. год. и учешће Срба у том рату – Нова турска управа у

Београдском пашалуку – Везирство Бећир-паше – Хаџи Мустафа-паша Шиникоглија

– Пазваноглу и рад с њим – Појава дахија – Њихна влада и насиља – Митрополит

Методије и Леонтије – Појава Карађорђа – Царски ферман против дахија – Сеча кне-

зова – Почетак устанка – Примедбе првој књизи

Књига друга: Карађорђе позива виђеније људе на устанак – Прва кретања уста-

ника – На Руднику – Преговори Срба с Турцима о миру – Преговори о миру у Паланци

– Опсада Рудника – Устанак у Колубари и Тамнави – Напомене другој књизи

Књига трећа: Српска војска на Врачару – Догађаји на Крагујевцу и Јагодини –

Сукоб у Пећанима – Преговори у Земуну – На Пожаревцу – Долазак Бећир-паше –

Напомене трећој књизи.

Књига четврта: Односи између Бећир-паше, дахија и Гушанца – Скупштина у

Пећанима – Односи српски с кнезом Ипсилантом – Догађаји око освајања Карановца –

Сокола и Ужица – Тодор Филиповић и постанак Правителствующегъ совѣта – Догађајипред бојем на Иванковцу и тај бој – Уређење финансија – Примедбе трећој књизи

Књига пета (овде су догађаји 1806. године): Освајање Пореча – Постанак шанца

„Делиград” – Положај српски према Турцима – Молба султану – Писмо Чарторијскога

Италиском у Цариград – На Мишару – Истицање старешина у појединим крајевима

– Освајање Београда – Предаја Шапца – Помоћ Срба из Трста – Шиљање депутације у

Русију – Напомена петој књизи и писма Карађорђева разним лицима

Књига шеста (овде су догађаји 1807. године): Рад депутације у руском стану –

Премештен Совет у Београд – Рад на источном крају Србије, Миленко и Мула-паша –

Писмо Будбергово Карађорђу – Шта су искали Срби од Русије – Односи црногорскогавладике према устаницима – Почетак раздора и мешања митрополита Леонтија и

Родофиникина – Додатак књизи шестој и напомене

Књига седма (овде су догађаји 1808. год.): Почетак 1808. год. и скупштина о

Малом Божићу – Завођење судова – Школе – Војена вежбања – Недостатак стручних

људи – Круг делања Совета – Пореза – Кулук – Зла поступања Родофиникина и узроктоме – Велика школа у Београду – Доситије у Србији и богословска школа – Односиизмеђу Србије и Аустрије – Барон Симбшен – Долазак турскога посланика – Опет

Родофиникин – Лукина диплома – Напомене VII књизи

Књига осма (догађаји 1809. и 1810. год.): Стање Србије пред и после скупштинео Светом Андреји држане у Београду – Депутати за Русију – Односи између Русије и Србије – Југовић

и Прозоровски – Јован Рашковић, Старовлашанин – Писање

Дубровина – Опет Југовић и Прозоровски – Повратак депутата из руског стана –

Писмо дошло у Србију да почну рат – Распоред војске у пролеће 1809. год. – Петар I,црногорски владика, мало је пажње обраћао српском ратовању – Раздор и пропастна Каменици – Бекство Родофиникина – Напори Карађорђеви да 1809. одржи Србију

– Ново посланство Русима на Дунав – Сплетке и клевете – Писања Дубровинова иполемика пишчева с њим – Посланство Спиридона Филиповића – Скупштина у Хасан-

-пашиној Паланци – Милан и архимандрит Мелентије рачански у руском стану – Даљаписања Дубровина – Прилози и цитати књизи VIII

Књига девета: Односи између Србије и Француске – Повратак Милана Обреновићаи Мелентија из руског стана – Вукова писања и пишчева полемика против Вука –

Прелаз 1810. грофа Цуката у Србију – Сукоби код бање Алексиначке између Срба, Русаи Турака – Бој на Варварину – Догађаји на Дрини и Тичару – Повлачење руске војске

– Одлазак Вељка с бећарима Миленку – Зашто су неки великаши мрзели Карађорђа

– Писмо Каменскога Карађорђу – Напомене деветој књизи

Књига десета (догађаји крајем 1811. и 1812. год.): Скупштина 1811. 1. јануара –

Реформе изведене на тој скупштини – Зашто су неке војводе изостале са скупштине

1811. год. – Шта се радило на ратном пољу 1811. год. – Догађаји код Руса на Дунаву –

Српска депутација одређена да иде у Петроград – Букурешки мир – Марко Ивелић ипоследице Букурешког мира – Ивелић у Тополи – Скупштина у Враћевшници – Српскипосланици Порти и српски захтеви – Рушит-паша и српски захтеви – Напомене десетој књизи