Историја Русије, kњ. 2, Царска Русија: XVII почетак XX века

Осим директне нарације, читалац добија могућност да сагледа историју Русије кроз више биографија најбитнијих учесника догађаја и кроз делове докумената најбитнијих за посматрано питање. Уколико у руској историји постоји више оцена појединог догађаја, аутори нису инсистирали на једном мишљењу, већ су износили на читалачки суд неколико опречних ставова више историчара.

Русија је представљала сталешку монархију чије је уређење и начин деловања веома сликовито описан у монографији. У науци ова завршна тачка монографије добила је признање као тренутак врхунца самосталне и аутентичне руске цивилизације и државе.

Аутори се ослањају на богате традиције руске историографије од С. М. Соловјева и В. О. Кључевског до наших дана. Тежили су да што пластичније и објективније сагледају основне фазе развоја руске државе, да прикажу њен развој у контексту светске историје уз сагледавање објективних и субјективних фактора који су утицали на њену прошлост.

Аутори се нису задржали на сагледавању основних праваца развоја руске спољне политике, већ су сагледавали и друге стране живота руског друштва и трансформацију низа битних институција руске цивилизације.