Историја Русије, kњ. 1, oд кнежевине Рус до царске Русије: IX-XVII век

Књига посматра трансформације руског народа од источнословенске племенске заједнице у средњевековни руски етнос и касније у руску нацију новог времена. С друге стране, аутори такође прате и еволуцију вишедимензионалног развојног пута руске државе од јединствене рано средњевековне кнежевине у X-XI. веку преко феудалне распарчености до стварања регионалних кнежевина са стварањем протоетнитета око Владимиро-Суздаљске кнежевине, Новгородске кнежевине, Галичко-Волинске кнежевине у XII-XIII веку. Последица ових размирица постала је окупација и подела руских земаља углавном од стране татарске номадске најезде са Истока, али у мањој мери и верних Риму Пољака, Литванаца, Немаца и Швеђана у XIII-XV веку. У отпору номадима са Истока и жељи за уједињењем и стварала се јединствена руска кнежевина око Москве у XV-XVI веку.

Опис

Апсолутистичке тенденције и покушај централизације водио је интеграцији Владимиро-Суздаљске и Новгородске земље у једну целину, док су се западне и јужне територије старих руских кнежевина налазиле у оквиру Пољско-Литванске конфедерације. Након пада династије Рјуриковић крајем XVI века дошло је до смутње и поновног покушаја поделе руских земаља – сада од стране Пољско-Литванске конфедерације и Швеђана. Након пада Москве и доба смутње у првим деценијама XVII века Руска држава се поново обновила уз нову династију Романов. Кренуо је процес ослобођења и сабирања руских земаља у непрекидном таласу ратова и мирних преговора са Шведском и Пољском. Дошло је до почетка повратка у састав заједничке државе територија источних Словена које су се налазиле под пољско-литванском влашћу неколико векова и где су већ клијали идентитети нових народа – Украјинаца и Белоруса.Уједињењем земаља некадашњих руских кнежевина дошло је до потребе изједначавања црквених правила и обичаја, што је створило црквени раскол и поделу Православља у Русији на старовере и нови обред, што је ојачало Русију као значајан центар православне гране хришћанства, али с друге стране створило је основу за друштвене поделе и конфликте.

Русија је представљала у то време сталешку монархију чије је уређење и начин деловања веома сликовито описан у монографији. У науци ова завршна тачка монографије добила је признање као тренутак врхунца самосталне и аутентичне руске цивилизације и државе.