Исповести

Капорове Исповести у исти мах су и права аутобиографија и прави аутобиографски роман. На странице свога животописа – о породици, детињству, школовању у Сарајеву и Београду, о почетку књижевног и сликарског рада и живота, о судбини појединих својих књига, о наглашеној идеолошкој и историјској драми кроз коју је последњих деценија, заједно са својим народом, пролазио и он сам, о својим погледима на књижевност, уметност, на културу и друштвени живот – Капор је унео наглашени исповедни тон и стил и отворени коментар комуникативног казивања. У стварну аутобиографију, знатно ширећи њене жанровске могућности и границе, укључио је и један измишљени женски лик, који покреће, мотивише и динамизује духовиту ауторову причу о неминовној пролазности, али и о трајним вредностима и садржајима свакодневне стварности и непосредног живота.