Храм и уметност

У оквиру обележавања јубилеја 1700-тогодишњице од објаве Миланског едикта (313-2013) Православна Епархија нишка и Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду заједнички су – са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја – објавили зборник радова на тему Храм и уметност. Епископ нишки др Јован (Пурић) је превео студије, а затим и приредио зборник за публиковање. Иначе, ово је 12 књига у едицији Посебна издања, а уредник је протојереј-ставрофор др Радомир Поповић. Лектор издања је протођакон Радомир Ракић, коректор је Јелена Бранковић, а технички уредник је Петра Бојковић.

Зборник почиње својеврсним уводом Епископа нишког др Јована на тему Православни храм – синтеза уметности, где Владика указује на богослужбени циљ православног храма кроз синтезу уметности храма Свете Софије у Константинопољу, који је саграђен на месту где је Свети цар Константин саградио велику базилику. Следећа студија је рад Томаса Метјуза са Института за уметност Њујоршког универзитета на тему Преображајни символизам византијске архитектуре и значење Пантократора у куполи. Овај текст се комплементарно наставља на увод Владике Јована и говори о символици куполе у контексту живописања Пантократора у њој. У студији се у закључку истиче идеја о преображењу верника које израста из лиругијског живота. После овог рада следи студија Раскол и византијско украшавање храмова, аутора А. М. Лидова која има особит допринос приликом разматрања литургијске редакције приликом украшавања храмова у 11. и 12. веку са посебним освртом на ново литургијско уређење у епохи у којој сама Литургија дуже време текстуално остаје непромењена уз објашњење примера сцене Причешће апостола (у олтарским апсидама Софије Кијевске и Софије Охридске).