Хипократове сузе

Роман Хипократове сузе представља причу о крађи, прекрађи, продаји и куповини тек рођене деце, те би се по жанру могао сврстати у несвакидашњи трилер. Наравно, као и у сваком злочину, морају постојати мотиви, морају постојати негативци и они који ће их привести и довести „к познанију права”. У склопу те приче одвија се живот унесрећених родитеља, упоредо са животима њихове отете деце, као и њихових лажних родитеља, у овом случају та битисања се одвијају чак на два континента, тј. на релацији Србија – Аустрија – Сједињене Америчке Државе.

Не треба посебно ни истицати да је код нас, конкретно у Србији, ова тема изазвала изузетно велику пажњу, посебно телевизијских гледалаца.

Многе жене су и дан данас, чак и после више деценија, уверене да су им бебе отете и преко медицинара-посредника продате ко зна где и ко зна коме. Засигурно су то изузетно болне и тешке приче, застрашујућа искуства и вечите трауме.

О томе говори и нови роман Хипократове сузе Бранка Новаковића, што директно указује да је ова тематика и проблематика нашла своје место, по први пут, и у домаћој литератури. Не треба ни истицати посебно да је прича настала на основу тврдњи оштећених родитеља, с тим што јој је писац, наравно, подарио и веома богат литерарни омот.

Поетски наслов романа „Хипократове сузе”, сам по себи, симболизује појединачну неодговорност, бахатост, среброљубивост, безосећајност и немилост Хипократових заветника и следбеника, али не само њих, него и многих других који се олако, без икаквог осећаја савесности, упуштају у стравичне злочиначке игре.

Тодор Бјелкић