Хабзбурзи и јужнословенско питање

Хабзбурзи и јужнословенско питање – унутрашња логика кривца за рат

Овај спис садржи експертизу која је 11. и 12. маја 1923. поднета Парламентарној комисији немачког Рајхстага за истраживање узрока рата.

Разлог што се ова експертиза овде појављује као посебан спис, и то скоро на десетогодишњицу Бертхолдовог ултиматума, је тај што представља заокружену целину; он се садржајно ограничава на однос Аустро-Угарске према Србији и временски досеже до 28. јула 1914, датума избијања „Трећег балканског рата”. У страницама које следе неће бити говора о томе како се он потом проширио на све стране света, али оне због тога не аболирају ниједан империјализам.

Али, управо се у тако ограниченом исечку предисторије светског пожара може ући у траг унутрашњој логици само уколико се дагађајима не приступа одбранашки, што је уобичајило у објашњењима кривице за рат, већ уколико се они сагледавају историјски на основу њихових разлога и њихове позадине. Мото разматрања била нам је Хегелове мисао: „Ко свет посматра разумом, и види га као разуман.”

И ако сви ми научимо да целом свету приступамо разумом, тада ће и процветати нежни цветак на рушевинама Европе – нада да ће коначно разум опет овладати њеним покретачким силама.

Франкфурт, око Ускрса 1924. Херман Вендел