Модерно друштво, са свим пратећим атрибутима, углавном се теоријски промишља полазећи од идеја и вредности цивилизације Запада, праксе индустријског капитализма и националне државе. Глобална друштвена кретања током минулих пет-шест деценија, а посебно она после 1989. године, показују и наговештавају значајне промене у статици и динамици друштава широм света. Појединци, групе и нације постају све више међузависни, док се учешће индустрије у стварању домаћег бруто производа све више смањује. У одређењу карактера савремених друштава прибегава се отуда новим одредницама а најчешће се користи појам постиндустријског друштва – тзв. „трећи талас” коме су претходиле пољопривредна и индустријска цивилизација (Тофлер). Управо је ово и полазиште у анализи глобализације у делу Богдана Ђуровића у коме аутор настоји да осветли различите аспекте овог вишедимензионалног феномена који прожима све поре друштвености.
Последице глобализације осећају готово сви људи. Иако су њене последице одређене пре свега економским силама, последице те динамике највише се уочавају у области политике; на пример, крњење суверенитета националне државе, појава нових друштвених покрета, неједнакости у глобалним и националним размерама, плуралност идентитета итд.
