Геоморфологија 2

Када је преминуо Јован Цвијић, угледни професор париске Сорбоне, Емануел де Мартон, који веома добро познавао и Балканско полуострво и Цвијићеве радове, поводом његове смрти, између осталог је написао: „Умро је велики српски велики југословенски, велики европски и велики светски географ“. Цвијић је био оснивач и председник Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије (данас САНУ), професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор наука париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Бавио се друштвеном и физичком географијом, геоморфологијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом. Утемељивач је српске географије. Он је и први српски научник који је имао редовно и за оно доба изузетно домаће и међународно образовање. Занимљиво је да је припадао знаменитој генерацији Прве београдске мушке гимназије, заједно са математичаром Михаилом Петровићем Аласом и песником Милорадом Митровићем, о којој је Милован Витезовић написао роман и сценарио за познату тв драму и филм „Шешир професора Вујића“.Докторирао је на бечком Универзитету, дисертацијом о карсту, што му је одмах донело међународни углед и признања. Његова приступна академска беседа о подели планина Балканског полуострва на основу геолошко-тектонске грађе прославила га је као првог јужнословенског геотектоничара. У делу „Балканско полустрво“, на основу проучавања балканских етнопсихолошких типова, направио је још један научни помак и то у светским размерама. Његова двотомна монографија “Геоморфологија“, у кој даје приказ стања на Балканском полуострву, ни данас није изгубила на свом значају и представља изванредну основу за било каква нова истраживања. Јован Цвијић је један од најзначајнијих научника у историји српског народа, што на изузетан начин потврђују и ова Сабрана дела у издању Завода за уџбенике.