Фази логика, моделовање и управљање

Стварни свет је исувише компликован да би се могао прецизно описати.Непрецизне информације људи користе хиљадама година. Међутим, донедавно се оне нису уопште користиле у методама заснованим на конвенционалној математици. Због тога је корисност и ефикасност многих метода пројектовања, управљања, моделовања, предвиђања и доношења одлука била знатно ограничена – тим пре јер су у неким системима непрецизне информације једине доступне информације. Осим тога, свака врста ,,прецизних” информација измерена је са одређеном (често значајном погрешком, па је такође непрецизна.

Опште начело је да би добра инжењерска теорија требало да буде способна да ефикасно користи све доступне информације. За многе практичне системе важне информације долазе из два извора: како се налазимо у информационој ери, људско знање постаје све важније, и један извор информација су стручњаци који своје знање о систему описују на природним језицима; друга су мерења са разних сензора и математички модели који су изведени на основу физичких закона. Стога је важан задатак комбиновати ове две врсте информација у пројектовању. Да би се то постигло, потребна је теорија која ће системски да формулише људско знање према сличном моделу који се користи за формулисање мерених података и математичких модела, и имплементира га у инжењерске системе.