Кад мртве душе марширају – Емир Кустурица

У књизи Емира Кустурице Кад мртве душе марширају постављају се нека од основних питања нашег времена. Њене теме представљају илустрације основног става који се разгранавао у различитим правцима и садржајима, да би − појавивши се у облику књиге – постале део полиморфног културно-политичког есеја. То би била њена жанровска одредница, јер је књига састављена од разнородних садржаја.
Као први утисак, појављује се занимљивост приповедања, која се огледа у промени теме, мотива и израза; као други утисак, назначује се да разнородни рукавци воде ка једном исходишту, које открива ангажовану суштину књиге. Уметник стоји наспрам света: његова опажања стварају лук између њега и читаоца, као и између света и читаоца.
Средишња тема Кустуричиних размишљања је четврта технолошка револуција. Она се поима као идеја која ће, у извесном смислу, технички изазвати преображај људског постојања до самог његовог укидања.
Из поговора Мила Ломпара