Две српске султаније

Оливера Лазаревић (1373-1444), Мара Бранковић (1418-1487): две биографије као прилог историји српско-османских однос: 1389-1487

Преко биографија двеју српских племкиња које су постале и османске султаније, испричана је прича о српско-османским односима у 14. и 15. веку, али и о последњем периоду српске средњовековне историје, у време када је Србија постојала као држава (1389–1459), као и у првим деценијама њене историје под османском окупацијом (1459–1487)... Књига Две српске султаније представл?а две паралелне биографије српских принцеза – Оливере Лазаревић (1373–1444), кћери кнеза Лазара и кнегиње Милице, и Маре Бранковић (1418–1487), кћери деспота Ђурђа Бранковића и деспотице Јерине. Ове две српске принцезе биле су блиске рођаке и савременице. У веома драматичним тренуцима српске средњовековне историје прва је постала супруга османског султана Бајазита И, а друга султана Мурата ИИ...Ово су два јединствена случаја у нашој историји да су српске принцезе постале супруге владара једне велике и моћне империје у успону, тада је то било Османско царство. У овој књизи веома детал?но проучене су историјске улоге двеју „српских султанија” у време њихових бракова са османским султанима, као и током година када су биле активне у друштвеном или политичком животу Српске деспотовине, после повратка у Отаџбину. На овим страницама, које се читају попут најузбудл?ивијег романа, указано је на бројне сличности, али и разлике у њиховим животним судбинама. Разјашњене су готово све недоумице у вези са овим двема историјским личностима које се и данас спомињу у историјској литератури.