Duga gravitacije

je postmoderni ep i jedan od najznačajnijih romana svetske književnosti druge polovine XX veka, koji je, kao malo koje drugo delo, izvršio (i još uvek to čini) ogromni uticaj na potonje generacije pisaca širom sveta. Upravo zbog toga mnogi ga po značaju upoređuju sa Džojsovim Uliksom, ali svakako su i njegova kompleksna struktura, kao i bravurozna leksička izvedba u dobroj meri doprinele tome. U pitanju je jedinstvena priča enciklopedijskih razmera o besmislenosti rata i uticaju tehnologije na društvo: za vreme Drugog svetskog rata, glavni junaci Pinčonove pripovesti kreću u potragu ne bi li otkrili tajnu misteriozne naprave pod imenom Crna raketa sa serijskim brojem 00000 – smrtonosnog oružja za koje su nacisti verovali da će preokrenuti tok rata. Sam naslov Duga gravitacije referiše kako na cirkularnu i kompleksnu strukturu fabule tako i na putanju „u obliku duge” V-2 rakete, koja, pošto se motor isključi, pod uticajem gravitacije nečujno i sablasno kreće u svoj smrtonosni pohod.

Dugu gravitacije mnogi kritičari smatraju najznačajnijim američkim romanom napisanim posle Drugog svetskog rata. Nagrađen je prestižnom Nacionalnom književnom nagradom, ali se Pinčon, u svom maniru, nije pojavio na dodeli. Danas, širom sveta postoje naučna udruženja i kongresi posvećeni isključivo analizi i dešifrovanju ovog romana i čini se da sa godinama taj oreol kultnog književnog dela sve jače sija oko Duge gravitacije.