Autor: ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић
Strana: 115
► Ostali detalji

Тема је изразито актуелна, како на српским, тако и на ширим европским просторима, јер хералдички и вексилолошки израз, иако древан по свом настанку, остаје актуелан и важан за очување државног, верског или националног идентитета, али и за успостављање или прекомпоновање истог, а у складу са дражавотворним или политичким аспирацијама одређеног титулара. Аутор речено прати и аргументује, посебно се осврћући на примере Француске и Италије, као земаља – оснивача Европске Уније, али и родног места европске хералдике. Истим политиколошко-религиолошким методом, он обрађује и питање усвајања и измена државних символа у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Северној Македонији и тзв. Косову.
Дакле, задатак овог рада је, заправо, да баци мало светла на нове државне символе појединих европских земаља и новонасталих држава и псевдодржавних ентитета на тлу српске хералдичке јурисдикције, а у склопу процеса секуларизације и њиховог уподобљавања идеологији тзв. европских интеграција или покушаја формирања нових (псевдо)националних и верских идентитета, са свим последицама које то производи, а нарочито са становишта религиологије и политикологије религије.