Достојевски: писац и православље

Пред читаоцем су текстови о Достојевском из пера великих православних умова Русије и Србије. Достојевски је један од ретких који су веровали да књижевна реч може бити потрага за Речју Божијом, за Логосом Којим је свет саздан. Бранитељ понижених и увређених, руски класик је сведочио да нема Истине ван Христа. Без њега не бисмо знали какве ће понорне саблазни донети великоинквизиторска утопија „кристалног дворца“ за тупо и сито човечанство.

Због тога је православље кључ за откривање смисла великог дела Фјодора Михаиловича. Овде сабрани текстови руских и српских аутора, од којих се неки први пут појављују на српском језику, прави су водич кроз романе, приповетке, дневнике и писма великог руског писца. Такође, овај зборник је нешто што је недостајало српској публици. На универзитетском, али и ширем нивоу у Србији тек треба да се афирмише својеврсна хришћанска књижевна критика и публицистика.

Достојевски и хришћанска књижевна критика
На руском, хришћанска књижевна критика додатно је напредовала, и то се може видети у овом зборнику, превасходно кроз текстове Фјодора Тарасова и Владимира Захарова, за српску културу до сада неоткривених критичара и теоретичара. Оно што је до данас остало непоправљиво, то је непознавање мисли и дела Светог Јустина Ћелијског, како међу студентима, тако и међу професорима београдског факултета (не рачунајући Православни богословски факултет). Због тога његови, као и текстови Светог Николаја Жичког и Охридског, иако већ познати, нису могли да буду изостављени из овог зборника.

Достојевски је писац чије дело ће увек бити читано. Али да би се оно разумело, неопходне су књиге попут ове. Она намерно није свеобухватна (јер је свеобухватност тумачења Достојевског немогућа), али је довољна да се Злочину и казни, Браћи Карамазовима и другим делима, без којих би свет око нас био знатно сиромашнији, приближимо трагом оних који већ век и по иду путем којим је кренуо „апостол православног реализма“.