Добровољно, силом натерано: југоисточни Срем средином ХХ века у документима Историјског архива Београд

Овај рукопис представља снажно научно-истраживачко упориште у расветљавању историјских процеса који су, услед идеолошких потреба у блиској прошлости, често били замагљени или скрајнути, а не тако ретко и супротно тумачени. Међутим, рукопис не представља одушак занемраних потреба који су потреба неких нови политичких елита, већ уравнотежен и одговоран одговор свакој минимализацији и интрументализацији догађаја о којима говори.

Трагично је, али и тешко обориво тумачење да су Срби из Срема зарад очувања југословенског јединства морали да заташкавају своја страдања јер се нису уклапала у званичне државне концепте.

Потискивана стварност ради задовољења илузије, овим рукописом добила је своју значајну сатисфакцију. Утемљен на изворној грађи, рукопис Снежане Алексић нас суочава са заблудама и неприхватљивим уступцима о блискости и доминацији културне над шовинистичком амбицијом у односима Срба и Хрвата, као и о идеолошкој дискриминацији нове комунистичке власти након 1945. године. И ту је постојао континуитет тумачења у којем су Срби били „реметилачки фактор” новог социјалистичког југословенства које тоне у својој утопији. Што је потонуће било дубље, тиме је бујао процес побијања Српства.