Оригинални дневници војних железничара Војина Миланковића и Чедомира Пејића, настали на основу њихових успомена и дневничких бележака, реконструишу улогу српских железница и железничара у Великом рату и у годинама након великог светског сукоба. Поред периода на који указује наслов монографије, у књизи Игора Гојковића дат је и историјат појаве и употребе железнице у војне сврхе, како у свету, тако и код Србији суседних земаља, те српска цивилна искуства као и искуства из српско-бугарског рата 1885/86 и балканских ратова 1912/1913. године. Захваљујући приповедачком нерву аутора, за обрађену тему комбиновани су неопходни уско стручни описи техничке природе са пажљиво одабраним, на моменте узбудљивим, личним доживљајима непосредних учесника у догађајима. Богато илустрована оригиналним фотографијама, картама и скицама из Војног и Железничког музеја, од којих се нарочито оне из колекције Железничког музеја по први пут на овај начин презентују широј јавности, ова монографија представља прву заокружену реконструкцију историјата војне употребе железница у Србији у периоду од изградње прве пруге између Београда и Ниша 1884. године па до краја Првог светског рата, чиме је осветљен још један сегмент из прошлости саобраћајне службе као значајног дела логистике наших оружаних снага.