Дневник о Чарнојевићу – Милош Црњански

„Ја сам за време рата имао дневник који сам вукао са собом, као неку купусару. Био је страшно нарастао. Оно што сам био решио да штампам на Универзитету у Београду износило је, чини ми се, најмање дванаест штампаних табака“, писао је касније Милош Црњански о околностима под којима је 1921. изашло прво издање његовог Дневника о Чарнојевићу. Од дванаест рукописних табака, Свесловенска књижара у Београду, која је требало књигу да штампа, најпре је тражила да се рукопис скрати скоро напола, на седам табака. Али није се на томе стало. „Поред тога, та књижара, однекуда, умешала је у то и професора Универзитета Владу Ћоровића, иначе мог пријатеља, као неког арбитра о моралу“, сведочи Црњански.
„Он је тврдио да у мом Дневнику треба исећи добар део као порнографију. Сем тога је тврдио да у тој књизи има исувише песимизма и да, после једног страшног рата, нама треба сасвим друкчија литература. Оптимистичка. Здрава. Не декадентна. Против оптужбе да сам „декадент“ ја сам се некако још борио, али против оптужбе да сам пронограф било је немогуће борити се.“
Црњански се спремао на пут у Париз када му је речено да ће издавач од првобитних дванаест штампати тек пет табака његовог Дневника. „Тих дана ја сам имао много брига, и неприлика, у свом приватном животу, и био сам раздражен толико, да сам спаљивао стара писма, па и рукописе, које у Загребу нисам штампао. Па сам и оно што није могло да уђе у Дневник спалио… Винавер је вршио коректуру Дневника, док се штампао, па је помешао и распоред појединих поглавља. Ја сам онда већ био у Паризу.“
Тако је од остатака ратног дневника Милоша Црњанског 1921. године на свет издат Дневник о Чарнојевићу, дело-међаш у историји српске књижевности и до данас један од њених недосегнутих врхунаца.