Devet noći

Niko me nikada nije pitao. Baš zbog toga nikada nisam ni morao da odgovorim. Ne mogu da kažem da nikada nisam čuo za njega, ali činjenica je da pojma nisam imao ko je on sve dok nisam prvi put pročitao ime Bjuel Kvejn u novinskom članku jednog subotnjeg jutra, 12. maja 2001, skoro šezdeset dve godine posle njegove smrti pred sam početak Drugog svetskog rata. Članak je izašao nekoliko meseci pre nego što će izbiti novi rat. Danas su ratovi tačni u minut, mada se u suštini nikada i ne završavaju. Pročitao sam nekoliko puta isti pasus i naglas ponovio ime kako bih se uverio da nisam sanjao, sve dok nisam shvatio – ili pomislio, ne znam ni sam – da sam ga već ranije čuo. Članak se bavio pismima jednog drugog antropologa, takođe preminulog među brazilskim Indijancima pod okolnostima o kojima se u akademskim krugovima i dan-danas raspravlja, pomenuvši tek usput, u jednoj jedinoj rečenici, sličan slučaj „Bjuela Kvejna, koji je, avgusta 1939, izvršio samoubistvo među Kraho Indijancima“.