Овом књигом скренута је пажњу на један неоправдано занемариван аспект сложеног процеса рецепције научних дела савремених емблематичних аутора! Види се да су на издавању књиге сарадници радили веома марљиво и с великим поштовањем, прикупљајући и систематизујући приказе појединих дела Танасићевог изузетно опсежног научног опуса који задивљује богатством проблематике, иновативношћу методолошких приступа и аргументованошћу потпуно оригиналних резултата.
Поред осталих текстова, мени је било посебно задовољство прочитати приказе књиге „Огледи о језику српских писаца“.
Приказана ретроспектива Танасићевих радова наговештава отварање нових научних видика.
Најда Иванова,професор Универзитета у Софији
О књигама Срете Танасића писали су језикословци различитих генерација, а о његовим синтаксичким радовима свој суд су дала три наша истакнута академика синтаксичара који су у једном периоду Танасићевог стварања били његови савременици: Ирена Грицкат, Предраг Пипер и Милка Ивић, која спада не само међу највећње српске већ и међу највеће светске лингвисте краја 20. и почетка 21. века. И сви они су врко повољно говорили о резултатима његових истраживања у области српске синтаксе. Тешко да има још један наш синтаксичар у последњих педесетак година о коме су писала три академика, и то тако похвално. То само по себи говори, а у тим написима је и експлицитно истакнуто, да Срето Танасић спада међу најистакнутије наше синтаксичаре овог времена. Такође, о његовим књигама врло повољно писали су и други најистакнутији наши синтаксичари, као и млађи, они који стасавају. Дело Срете Танасића прати се и уважава и изван оквира српске језичке науке, у ширим славистичким оквирима. Вредна је помена чињеница да је о његовој књизи из синтаксе пасива, једне од најтежих области српске и словенске синтаксе, објављен обиман, и са доста повољних оцена, приказ у Москви, у часопису Вопросы языкознания, водећем научном гласилу у свету славистике. О другој његовој књизи публикован је такође врло повољан приказ у другом значајном славистичком центру – у Софији. Они ће сад бити доступни и читаоцима у Србији.
Академик Слободан Реметић