У причама које читамо и чије јунаке пратимо, нашу пажњу већ на почетку привлачи чудесно исцељење, давно негде у доба Турака, петнаестогодишње Милице након насилничког раздевичења, чудновата је подземна веза између Задушне воде и извора На краку која омогућава да се лик, који се огледа у једној појављује на огледалу друге воде, загонетна је вода извора Врањаш чијим дејством мирни сеоски момци и озбиљни домаћини остављају кућу и постају луталице расипајући се светом, чудесна је љубав која постаје неодољива, када се проба вода Врдничког извора, трагично чудновато је разарање старог манастира Јазак изазвано сударом вучјег урлика и неземаљског крика монахиње Гавриле, тако се ређају чуда и извори...
Све до последње уљамске водице чији је власник ослепео испаштајући незнане грехове...
Белегишанин је својом благородном реченицом оплеменио све фрушкогорске изворе, оденуо их у замамно блиставо рухо модерне бајке и тиме им подарио нови живот који ће трајати можда и дуже од легенди о њиховој чудотворности...