Nečista krv

"I sve to, ta tolika svetlost, sa tolikim ognjevima, praskanjem, bleštanjem poče da je plaši. Kao da pod nogama ne oseća zemlju, odozgo nije zaklopljena kućnim krovom, dimnjakom, već kao da se sve to oko nje, zajedno s njom, kreće, ide, i sve veće biva."

Nečista krv nas postupno i nijansirano uvlači u život Sofke i njenog okruženja, do te mere da vremenom počinjemo da osećamo talasanje unutrašnjih fluida glavne junakinje, počinjemo da prepoznajemo dramu koja krajnje konsekvence ima u javnosti, u životu zajednice, dok su njeni stvarni začeci u neprozirnim dubinama erosa i telesnosti. Stankovićevo remek-delo je i svojevrsno polazište niza kodifikacionih principa koji nam određena iskustva, osećanja, slutnje, nesvesne flukseve i sudare kulturnih obrazaca, prevode u simboličke predstave. Reč je o romanu temeljno erotizovanog književnog pisma, romanu koji kao retko koje književno delo uspeva da umetnički otelotvori nevidljivo u vidljivom, neopipljivo u samom telu, da približi ono nedosegnuto u erotskoj želji. Zato je iznova moderan i aktuelan, iznova je blizak svakoj čitalačkoj generaciji. (Goran Korunović)