Црни талас у српском филму: прилог за разумевање политике титоизма у кинематографији, 2. издање

Богдан Златић у својој књизи Црни талас у српском филму кинематографију СФР Југославије види као парадигму државне идеологије, а својеврсни „мит о црном таласу“ у југословенском, односно српском филму као њен битан чинилац. За Златића дешифровање овог „мита“ омогућава и дешифровање идеологије, коју аутор одређује као титоизам или титокомунизам, односно варијетет „комунизма Трећег света“.

Златићева књига је драгоцена не само као провокација за ново и другачије сагледавање наше културне историје и самих темеља културе у којој данас живимо, него и као прво релативно целовито и „укњижено“ формулисање одређених ставова српске „филмске деснице“, изузетно значајне за стварање нове, позно-југословенске и пост-југословенске деснице у српској политици и култури. Баштинећи утицаје Јована Живановића, Златић – уз (у књизи такође поменутог) Синишу Здравковића – припада најужем кругу једне занимљиве културне, интелектуалне и политичке појаве у Србији протеклих деценија, а која се, из разноразних разлога, није одликовала већом списатељском продукцијом, ако већ на ону филмско-производну ни у сну није могла да рачуна, или бар од оног тренутка, већ раних деведесетих, када су такви снови, ако их је и било, постали – чини се и бар за ту генерацију наших филмољубаца – заувек развејани.