
Крајем 1876. Гопчевић је довршио своју прву књигу Црна Гора и Црногорци. Тискао ју је на њемачком, као и све своје бројне публикације, јер је то био језик који је најбоље познавао. Црногорски је говорио врло лоше, с посве кривим нагласком, па је изазивао подсмјех. То ругање у гудурама подно Ловћена није заборавио, па је у књизи приказао Црногорце као приглупе оперетне јунаке. Очекивано, кнезу Николи се то није допало, но угледни енглески политичар Wиллиам Гладстоне (премијер 1876.-1886.) био је одушевљен. Од тада почиње њихова необична веза, захваљујући којој је Гопчевић имао прилике добро упознати Лондон у коловозу 1879. године.