Црквењаци

ПРВИ ДЕО
ГЛАВА I

Људи чији је живот тема ове приповетке су становници поповског насеља старгородске саборне цркве. То су протојереј Савелије Туберозов, свештеник Захарије Бенефактов и ђакон Ахила Десницин. Године ране младости ових људи, а такође ни њихово детињство, нас се не тичу. А да би читалац та лица, кад треба да их у својој уобразиљи пред собом замисли, видео у оном животном добу у коме су они тада били, старешину старогородског свештенства протојереја Савелија треба себи да представи као човека који је већ превалио шездесету. То је човек висок и крупан, али и даље веома чио и окретан. У таквом истом стању је и његова душевна снага: већ се на први поглед види да је очувао сав жар срца и сву енергију младости. Глава му је нарочито лепа: чак би се могла сматрати као узор мушке лепоте. Туберозовљева коса је густа, као грива старог лава, и бела као коврџе Фидијана Зевса. Она се као снажна ћуба уметнички уздиже над његовим високим челом и у три велика таласа пада уназад скоро до рамане. У раздвојеној дугој бради оца проте као и у његовим невеликим брковима, који се на крају уста састају с брадом, светлуца још понека црна влас, која им даје изглед сребра, украшеног црним емајлом …