Црква у друштву у прошлости и садашњости

Предговор

Широм хришћанског света 2013. година је била посвећена прослави 17 векова од Миланског едикта. писало се и говорило о разлозимо, значају и последицама за историју Европе, па и шире, толико важног “Константиновог обрта”. “Тада је почео да се обликује један нови све, свет који је све више почињао да личи на свет у којем данас живимо” (Р. Радић). Тај свет чији су се обриси помаљали давне 314. године је још увек наш свет.

То је почетак наше културе (у социолошком смислу) у којој од онда, па до дана данашњег, живимо и која нам омогућује да формирамо специфично, наше разумевање сопствене личности, а затим и разумевање другога, разумевање живота, Бога, Његове творевине као и друштва и историје. Један од основних стубова тог нашег света, али не и једини, је јудео-хришћанско предање. Међутим, тај исти наш свет је током 17 векова доживео толико много трансформација, разноврсних, па чак и суштинских промена да се многи с правом питају да ли уопште можемо да говоримо о једној култури или је, напротив, свака потоња епоха настајала као негација претходне. Ово се питање нарочито оштро поставља у односима између традиционалног, предмодерног друштва и модерности, односно постмодерности како се карактерише савремени историјски тренутак

…