Чарапе краља Петра

Двојезично издање: српско-француски, превела Амалија Витезовић

О књизи "Чарапе краља Петра"Нисам имао прилике да видим књигу Милована Витезовића „ Чарапе краља Петра". Нисам знао за потресну истиниту причу о Макрени Спасојевић, мајци из села Словац код Лајковца. Ових дана ми је ту причу послала, пријатељица др Анка Станојчић. За оне читаоце Гласа јавности који, као и ја, нису знали за трагедију мајке Макрене и гест краља Петра, најпре укратко препричавам причу.

Мајка Макрена Спасојевић је стигла српску војску у повлачењу кроз Албанију 1915. Понела је пртену кошуљу и вунене чарапе које је исплела за свог јединца Маринка који је, иако млад за војску, кренуо са српском војском кроз Албанију. Срела је краља Петра и замолила га да пронађе њеног сина јединца и да му да вунене чарапе да му се не смрзну ноге.

Кошуљу је дала једном рањенику. И вратила се кући. Краљ Петар је нашао Макрениног јединца који је умро од мраза у албанским гудурама. Сачувао је чарапе и није имао срца да пошаље мајци тужну вест о смрти њеног јединца. По повратку у Србију, краљ Петар је послао државног саветника Илију Ђукановића да оде у Словац и изјави Макрени саучешће. Макрена је, међутим, пре више година, још за време рата, умрла.

Под необичним околностима. Један аустријски војник, младић, тешко рањен, смештен у Словцу, чувши Макренин лелек за сином, сетио се своје мајке и послао је Макрни молбу да кад умре - а предосећао је свој крај - да га на гробљу испрати. Тешка срца Макрена је пристала. Испред јаме у коју је спуштен ковчег аустријског војника пала је у гроб и умрла.

Сазнавши за трагедију мајке Макрене, краљ Петар је дао Ђукановићу новац од своје плате да се подигне у Словцу споменик Макрени Спасојевић и њеном сину Маринку. Краљ Петар се никад није растајао од вунених чарапа намењених војнику Маринку. На самрти је тражио да му на наге навуку те вунене чарапе које је исплела мајка Макрена за свог јединца. После рата, партизани су срушили споменик јер је на њему било име краља Петра Карађорђевића. Шездесет пет година касније, на иницијативу председника Друштва српских домаћина, Нићифора Аничића, Србина из Јужноафричке уније, на гробљу у Словцу обновљен је споменик мајци Макрени и њеном сину Маринку.

У Финској сам у граду Канусу имао прилику да откријем један споменик мајци која је изгубила сина у рату. Кад сам председника Савеза финских бораца питао зашто су мене, као странца, изабрали за тај чин, одговор је био кратак: "Зато што ви Срби знате шта је рат."

Неко ће, надам се, основати нашу фондацију мајкама које су изгубиле своје најдраже у несрећним ратовима. Министарство просвете ће, надам се, уврстити ову књигу Милована Витезовића у обавезну школску лектиру а општина Словац уз подршку Републике организовати сваке године на дан смрти мајке Макрене помен на гробљу у Словцу и позвати песнике и књижевнике да снагом уметничке речи подсећају на мајку - хероја Макрену Спасојевић, њеног рано изгубљеног сина Маринка и хуманости владара, краља Петра Карађорђевића.

Прича је као тема идеална за филм. Још ако би наш филмски геније, г. Кустурица, направио тај филм користећи и наш први филм о крунисању краља Петра Карађорђевића, то би сигурно био најгледанији филм у Србији, а верујем лепо примљен и у свету.

Чедомир Цветковић, Глас јавности
хттп://www.глас-јавности.рс/писмо/134195/о-књизи-царапе-краља-петра