Цар или управитељ: политичка власт и идеологија пред пад Цариграда 1453. године

Da li je Vizantija na zalasku bila carstvo koje se raspada pred Osmanskom najezdom ili poslednje ostrvo duhovnosti čije izdanke osećamo i danas?

Vizantija u XV veku olako se shvata kao anahroni zaostatak antičkog ekumenskog carstva, čija su jedina dostignuća doprinos helenske književnosti razvijanju ideja humanizma i renesanse i očuvanje pravoslavlja od uticaja katolicizma.

U studiji Car ili upravitelj grčka istoričarka Tonja Kjusopulu odbacuje ovakvo stanovište i nastoji da pokaže da je mala utvrđena enklava u srcu Osmanske imperije, koja je preostala od nekadašnjeg velikog i moćnog vizantijskog carstva, po uzoru na italijanski model prihvatila socijalnu strukturu i političku ideologiju sekularne države-grada, u nadi da će tako osigurati svoj opstanak. U skladu s tim carstvo poslednjih Paleologa predstavljeno je u potpuno drugačijem svetlu od onoga na koje smo navikli kada je o ovoj temi reč.