Buka i bes – Vilijam Fokner

Ništa nije toliko karakteristično za Foknera koliko to neprestano iskušavanje stvaralačke snage suprotstavljene otežavajućim izborima koje je sam kreirao. Njegovo najveće, najradikalnije i najzahtevnije delo „Buka i bes“ nastalo je u vreme dok je pisac još bio slabo poznat i u novčanoj oskudici, tako da je zadovoljstvo istraživanja sopstvenih verbalnih veština potpuno potisnulo praktične obzire. To mu je dalo slobodu da istražuje svest i njene veze sa jezikom, preokupaciju prirodno proisteklu iz njegove predusretljivosti prema fizičkoj stvarnosti kao i dubokim uticajima kulture i istorijskih okolnosti. Njegovo uživanje u stvarnosti, u vremenu, u radu na mišljenju i pamćenju, ljubavničko nadgledanje dijalekta pojava i gestova, kojima je posvećen kao i govorenju, uvek je opipljivo. To je vrh tako nedostupan piscu čija imaginacija kao da počiva na očigledno marginalnim likovima, tako nepouzdanim i nesretnim i opsednutim, kakvih je mnogo među onima koji naseljavaju stranice ove knjige. Velikodušnost pisca je nezaslužena i neiznuđena kao milost, plemenita kao otkrovenje. – Katarina Brajović