Branislav Stajević: Keramika na kolu - Pottery on the wheel
(monografija)

Posle završenih studija na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti, pre deset godina, keramičar Branko Stajević krenuo je u Skandinaviju, na "keramički kontinent” kako on naziva ove severne zemlje... Od njegovog povratka iz skandinavskih zemalja (njegova supruga Finkinja, takođe je keramičar), raste interesovanje za kameninu i za nove koncepcije keramičkih oblika i keramiku uopšte, pa se nadamo preobražaju i procvatu ove najstarije umetnosti...

Branko Stajević je verovatno jedini keramičar u Jugoslaviji koji sam spravlja svoje glazure i prvi i za sada jedini koji u svom ateljeu radi kameninu... Keramičko kolo je veoma prosta i istovremeno i fina naprava. U pojedinim fazama obrtanja ovog kola zaustavlja se disanje, jer su to trenuci pojave najidealnijih oblika. Taj čin se ponekad pretvara u ekstazu...

On uskoro priređuje samostalnu izložbu keramike u tehnici kamenine. Kako naša likovna kritika i esejistika veoma retko prate primenjenu umetnost, naročito keramiku, a kako je ova nova tehnika, malo poznata, smatrali smo da Stajevićev poduhvat treba povezati sa celokupnim iskustvom u našoj zemlji i svetu... Stajević se orijentiše na tonalitet sivila ugašenih kratera, svestan da samo jednolična struktura podržava formu u punom sadejstvu i u punoj idealnoj povezanosti sa samom glinom.

Ova sklonost ka decentnom tonalitetu, inače glavna je odlika fimdamentalne keramike kao da je zakon ove planete. To smo osetili i videli u svim muzejima. U Stajevićevom slučaju to je očigledan znak ukusa, jer ukus počinje sa diskrecijom i uzdržanošću.

Nin, januar 1975. Peđa Milosavljević