Богомдани маратонац: Прича о Фрањи Михалићу, најбољем југословенском атлетичару свих времена

Књига спортског новинарства Владете Недељковића Богомдани маратонац доноси фасцинантну причу о једној блиставој спортској каријери и животу овог великог спортисте и сјајног човека. Фрањо Михалић најбољи је југословенски атлетичар свих времена. Рођен је 1920, у селу Лудина код Кутине у Хрватској. Најпре је у играо фудбал у загребачком Графичару а затим био бициклиста у загребачком Олимпу. Након напуштања бициклизма посветио се трчању, најпре у загребачком клубу Конкордија за време НДХ, а после рата у загребачкој Младости.

Године 1947. прешао је у београдски Партизан у коме је постигао највеће спортске успехе и у коме је остао до данас. Био је државни првак 27 пута и 65 пута наступио је у дресу репрезентације Југославије. Оборио је 26 државних рекорда у тркама на 5, 10, 15, 20 и 25 километара и на један сат. Победио је на 22 велика светска маратона, између осталих и у Токију, Москви, Бостону и Атини. На новогодишњој трци у Сао Паулу је учествовао четири пута, од чега је два пута победио, једном био други, а једном трећи.

На Олимпијским играма у Мелбурну 1956. освојио је сребрну медаљу, што је његов највећи међународни успех. У својој дугогодишњој такмичарској каријери учествовао је на 1075 званичних такмичења и на њима претрчао 166.250 километара. Освојио је 110 килограма медаља (укупно 650), од чега 30 килограма на такмичењима у ветеранској конкуренцији.

Од државне репрезентације опростио се 1966. године. Након завршетка тркачке каријере радио је као наставник на Војној академији, атлетски судија, организатор атлетских такмичења и тренер млађих атлетичара у Партизану. На међународном плану своју последњу трку је истрчао 1996, ветеранску трку на осам километара у Бостону. Живи у Београду.