Монах Тадија: животна драма Светог владике Николаја

Сцена прва

ДОЛАЗАК У ОХРИД


(Година 1921. Владичански конак у Охриду, звани „Митрополија“. Стара трошна зграда, склона паду. У приземљу пространа соба, као срибијанска оџаклија. На сред собе велики четвртаст сто од грубих тесаних дасака. Око њега просте дрвене столице. Десно од стола, једна ниска софа уз зид, прекривен ћилимима. Поред ње, дрвена полица набијена књигама. На зиду, у дну собе, двоја врата у угловима, лево и десно. Између врата мали „иконостас“ на зиду, од старинских различитих икона. Испред икона једна повиша уска полица на којој гори кандило, поред њега чирак са свећом. У соби, са крпом у руци брише прашину и нешто успрема, један човек педесетих година, упадљиво погрбљен. Обучен у стари похабани мантил, до испод колена. На глави светогорска калуђерска сукнена камилавка. Изненада се отварају лева врата и у собу улази Владика Николај. На њему нове свилене мантије, на глави шешир, на рукама памучне рукавице у руци владичанска патарица, као моденски штап. Прати га носач носећи два велика кофера.)

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ: Помози Бог и у овај дом. помози Бог и Бог Вас благословио, брате …