Састављачу ове књиге, пре извесног времена, обратила се старија госопђа, необичне људске судбине, с молбом да се из хрпе рукописа њеног покојног мужа, уобличи пригодна прича, приповетка или можда и роман, убеђена да белешке које ми је дала то и заслужују.
После дугог ишчитавања дневника, аутобиографије, филозофских и религиозних опсервација и размишљања, много тога написаног о Библији и Курану, веровању и атеизму, злим људима и временима, тортури трпљења, али и истрајавању у вери, приређивач ове романсиране прозе био је у великој дилеми да ли је кадар да извуче основну поруку и нит из забележака које је током живота у свој дневник уносио, сад већ упокојени, прота Захарије Богдановић …