Бивство, догађај, идеја – Над преписком између Хајдегера и Пегелера

Аутор анализира филозофски необично изазовна и веома подстицајна писма која су разменили Хајдегер, као један од најутицајнијих филозофа и мислилаца 20. века и његов значајни тумач, Ото Пегелер.

Иако никада није присуствовао Хајдегеровим универзитетским предавањима, Пегелер је, највећма из искустава која је стекао у непосредним разговорима са Хајдегером, спознао да је Хајдегер у нашем времену био велики филозофски учитељ – али не по томе што је саопштавао неопозиве истине које само треба усвојити, него по томе што је био неуморан у постављању све нових и нових питања.

Кореспонденција између Хајдегера и Пегелера трајала је од средине 1957. до почетка 1976, дакле непуних деветнаест година. Током тога времена њени учесници су разменили деведесет пет писама, која, разуме се, са филозофског гледишта немају подједнаку вредност.

Преписку је започео, тада двадесетдеветогодишњи, Пегелер, који је две године раније докторирао у Бону дисертацијом Хегелова критика романтике, а који је отишао у Париз намерно и циљно – да би се из прве руке упознао с ондашњим француским тумачењима Хајдегеровог мишљења и, уопште, с француском, у оно време необично живом рецепцијом Хајдегера, која је деловала и пажњу побуђивала као нешто ново и привлачно