Genius romanus: велики писци о величини Рима

обрађује историју вечног града од основања до нестанка империје. Коста Чавошки објашњава и уочава кључне одлика римске правне и државничке културе. Он показује колико савремени свет дугује Риму и колико је врело мудрости похрањено у његовој историји. Читајући ову књигу, можемо само да се дивимо љубави римских грађана према свом народу и држави.

Аутор представља римску државну идеју и унутрашње уређење. Посебно су му важне институције класичног Рима које су у корену савремених европских институција. Чавошки детаљно анализира и писање свих великих класичних историчара антике и раног средњег века о узроцима успона и пада старог Рима. Уз ову књигу упозаћете се са мишљу и делима великих римских сенатора и трибуна, чији утицај и данас одјекује.

Сви они завештали су свету велику идеју: да је држава заједничко добро њених слободних грађана. Због тога ова књига представља и огледало за свакога од нас.

Прочитајте како су се у великим искушењима и кризама понашали стари Римљани и упоредите их са савременим државницима. Видећете да се наше доба разликује у техничким помагалима, али да се испод модерне маске и даље крије стари, покварени човек. Његов себичлук и корупција уништили су најјачу силу старог света и уништаваће државе и дан данас.

Садржај књиге погледајте ОВДЕ.
Из предговора књиге Genius romanus

Сви узроци који су довели до успона и неслућене величине и славе Рима, могу се сабрати у један појам – дух Рима (genius romanus), што је и наслов ове књиге. И све док је тај дух био чврст и непоколебљив у моралној и политичкој самосвести Римљана, Римска Република је била постојана, неодољива и на дужу стазу непобедива.

Успон Рима се углавном приписује постојаној врлини Римљана, њиховом патриотизму и преданости општем добру, њиховој вери и придржавању древног устава и обичаја, ваљаном облику политичког поретка, дисциплини и убојитости њихове војске, као и пресудној улози њихове духовне и политичке елите, нарочито Сената.

Сви ови писци које смо проучавали бавили су се и узроцима пропасти Рима. То су били губљење врлине Римљана, себичност, саможивост и користољубље, прекомерно богаћење и недопустива растрошност, кварење и рушење уставног поретка, лојалност војске популарним војсковођама а не држави за коју се ратује и превелика распрострањеност царства, која је довела до губитка изворног идентитета Рима. Коста Чавошки

Мило Ломпар о књизи

Написана однегованим језиком, богато документована историјском грађом, ослоњена на бројне критичке радове о великим политичким, историјским и филозофским писцима, прецизна у својим поставкама и закључцима, расправа Косте Чавошког представља изузетан научни резултат.

Она је истовремено веома погодна за упознавање са сржним проблемима државног пропадања, са моралистичким увидима у дуготрајно кварење људских нарави, са антрополошким песимизмом као оправданим увидом у историјско кретање. Тако је описано много обухватније подручје друштвеног феномена од оног који тематика књиге наговештава.

У том подручју се сустичу разнородна знања, као и аутентично размишљање о човеку и свету.