Anti-edip: Kapitalizam i shizofrenija

Danas se neurotične, perverzne i psihotične osobe zacelo ne mogu zadovoljavajuće definisati u odnosu na nagone; jer nagoni su jedino želeće mašine kao takve. To se može učiniti tek i u odnosu na moderne teritorijalnosti. Neurotičar ostaje smešten u rezidualnim ili veštačkim teritorijalnostima našeg društva i sve ih svodi na Edipa kao na poslednju teritorijalnost koja se vaspostavlja u ordinaciji analitičara (da, vlasnik fabrike, to je otac, i šef države takođe, i vi takođe, doktore). Perverzna osoba je osoba koja veštačku tvorevinu shvata doslovno: hoćete ih, imaćete ih, te teritorijalnosti beskrajno veštačkije od onih koje nam društvo predlaže, nove beskrajne veštačke porodice, tajna i lunarna društva. Što se tiče shizofreničara, on svojim klecavim korakom, u neprestanom seljenju, lutanju, posrtanju, hrli uvek sve dalje u deteritorijalizaciju, sopstvenom telu bez organa u beskrajnom raspadu socijusa i možda je to njegov način da pronađe zemlju, shizofreničarova šetnja.