Anatol: rane drame

Veliki „melanholičar ljubavi” Anatol u istoimenom ciklusu jednočinki, znamenitog predstavnika bečke moderne Arthura Schnitzlera, kroz sedam scena, filozofira o ljubavi, ljubomori i smrti. Upravo ove tri teme postale su centralne u Schntizlerovim ranim dramama, ali su se nastavile i u njegovoj kasnoj fazi stvaralaštva. Drhtavo napeti nervi u doživljajima ljubavi bude istinske dubine života: životnu žeđ, životne laži i životni strah. Ova knjiga se može čitati, kao što kaže Hugo von Hofmannsthal, i kao „jeziva alegorija – među nervozno brbljivim malim figurama iz sene proviruje meduzolikost života: besmislenost, zagonetnost, osamljenost, gluvo i mrtvo nerazumevanje među onima koji se vole; sumorna svest: predosećaj slutnje propuštenih beskonačnosti, prigušenih, izgubljenih čudesa; i mnogih onih stvari koje poput prstena rđe padaju na suviše nežne duše.“