Александер техника и примарни инструмент / Alexander technique and primary instrument

Монографија представља излагање педагошког приступа примени Александер технике у савременом систему вокално-инструменталног образовања. Рад има за циљ сагледавање проблема који се јављају на пољу психофизичког аспекта музичког извођења као последице погрешних положаја и покрета тела приликом свирања, присуства мишићне тензије и анксиозности. Пажња се, између осталог, усредсређује на медицину извођачке уметности обезбеђујући објективну слику реалности са којом се сусрећу вокално-инструментални солисти на путу ка експертности.

Ослањајући се на теоријске, методолошке и практичне налазе психолошких истраживања музике до сада у свету и код нас, а у вези са психомоториком, изнели смо разлоге због којих музичка интерпретација, ослобођена напетости представља идеал коме се тежи. Представљени су разлози, метод и значај примене Александер технике као вида унапређења интерпретације. У служби музичког извођења, она има за циљ успостављање потребног јединства између свих музичких аспеката и постизање координисаног односа између ума, тела и музичког инструмента. Полазећи од реченог, монографијом је техника представљена кроз преглед основних принципа и научних студија о њеној прагматичности. Приказан је начин примене и њен значај за популацију музичких извођача. Представљени су резултати експлоративног истраживања о примењивости Александер технике реализованог на Факултету музичке уметности у Београду. Приступ теми је био свеобухватан: из угла музичког извођача – вежбања инструмента и јавног наступа и музичког педагога – примене у настави као дела образовног програма. У раду се нуди предлог силабуса методике наставе Александер технике у раду са музичким извођачима са циљевима и очекиваним ефектима њене примене у пракси.