Алцхајмер кафе

Како је могуће изгубити себе, а још бити жив?

Нову књигу Ратомира Дамјановића чини десет изванредних приповедака из истог тематског круга, одређеног делом индикативним, а делом изазовним насловом „Алцхајмер кафе”, који носи присенак ироније.

О људима који због деменције фатално остају без сећања, идентитета, воље, персоналности, аутономије и без стварне припадности било којој групи, чак и породици, искључени из свих временских димензија изузев танушног моментаног сада, по правилу се пише са хуманим саосећањем и сентиментално.

Дамјановић не изневерава ту спонтану етичност – напротив, подиже је на виши ниво – када се опредељује за креативно искошени и оригинални приступ, прелазећи сваку од десет приповедака фином превлаком духовитости, а понегде и снажнијим продорима црног хумора, пародије и гротеске. Наравно, то нису шале на рачун пацијената, него критичко показивање да њихове нелогичне, бесмислене и апсурдне речи и реакције понекад разобличавају истинску нелогичност, бесмисао и апсурд друштвеног склопа у којем се уздиже колективни „Алцхајмер“, виновник свеопштег данашњег заборављања и дезинтеграције историје.

Свака од десет Дамјановићевих приповедака може стајати засебно, јер је вредност за себе, плод чудесне имагинације и врхунског приповедачког умећа.

мр Ђорђе Малавразић